Da li se Makronov predlog o zajednici zemalja koje nisu u EU odnosi na Zapadni Balkan?

Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je pred Evropskim parlamentom formiranje novog tipa evropske političke zajednice u kojoj bi se nalazile države koje nisu zemlje članice EU, što je izazvalo oprečne stavove o tome da li Makronov predlog isključuje članstvo u EU i stavlja tačku na evropske integracije čak i onih zemalja koje su već otvorile neka poglavlja u pristupnim pregovorima, kao što je slučaj sa Srbijom i drugim zemljama na Zapadnom Balkanu, prenosi Euronjuz Srbija.

Pojedini stručnjaci posmatraju evropsku zajednicu koju je Makron predložio kao neku vrstu “utešne nagrade” za one zemlje koje bi htele da postanu članice EU, ali je izvesno da iz Brisela ne računaju na to. Ovo naročito može biti značajno kada je u pitanju Zapadni Balkan, s obzirom na to da su Srbija i Crna Gora otišle najdalje u u pristupnom procesu, a Albanija i Severna Makedonija i dalje čekaju da započnu pregovore za pristupanje EU.

“Makron je rekao kako je njegova vizija da Balkan bude deo evropske političke zajednice koja okružuje Evropsku uniju, ali ne i same EU”, smatra istraživač Centra za geopolitiku i velike strategije na Univerzitetu Kembridž Timoti Les.

On navodi da su razlozi za to isti kao što su uvek i bili.

“Makron je primarno zabrinut za stabilnost EU i važne pozicije Francuske unutar nje, i veruje da to ne može ići pod ruku sa daljim proširenjem na istočnu Evropu. Drugi deo poruke jeste da se Balkanu ponudi članstvo u ovoj političkoj zajednici, što istovremeno nudi i mogućnost za bliže odnose sa EU nego što ih region trenutno ima”, istakao je Les.

Sa druge strane, Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra kako je Makron, zapravo, napravio jednu vrstu podele između država, i da bi predložena evropska politička zajednica trebalo da obuhvata države kao što su Gruzija, Moldavija i Ukrajina. Za njega, Zapadni Balkan nije deo tog paketa. Naprotiv.

“Makron je počeo da pravi tu podelu rekavši da su zemlje Zapadnog Balkana u drugačijoj poziciji jer su počele pregovore i imaju tu perspektivu za ulazak u EU. Dakle, to je jedan sporazum međunarodne organizacije za saradnju EU i država koje nisu u njoj, a mi imamo perspektivu da uđemo”, naglasio je Zečević.

Sličnog stava je i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, koji takođe ocenjuje da se Makronov predlog ne odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, gde je proces pristupanja Evropskoj uniji već počeo, kao i da je za Srbiju najbolje da bude punopravna članica EU.

“Ono što sam ja video i slušao od Makrona, on misli na istočnoevropske (Gruzija, Moldavija, Ukrajina), dok bi se za Zapadni Balkan nastavio proces integracija. Bilo kakva promena u tom pravcu, značilo bi da EU odustaje od onoga na šta se obavezala otvaranjem poglavlja”, rekao je Međak, dodajući da je Makron “jednom trenutku eksplicitno rekao i da se proces pristupanja Zapadnom Balkanu nastavlja”.

Međak ocenjuje da je “sa naše tačke gledišta, samo punopravno članstvo onako kako smo i podneli zahtev za prijem, dobra stvar za nas”.

“Mi od članstva dobijamo tri stvari: Srbija dobija pravo glasa i seda za sto sa ostalima, druga stvar je pristup tržištu EU, i treća stvar su fondovi EU za nerazvijene regione i privredu. Bilo kakva druga vrsta članstva nam ne omogućava pravo glasa i pristup fondovima – onda se postavlja pitanje šta će to nama”, istakao je Međak.
Makronov predlog “odvažan, ali i opasan”

Francuski lider nije dao više detalja o tome kako bi trebalo da funkcioniše evropska politička zajednica koju je predložio, pa se, samim tim, ne zna konkretno ni na koje sve države bi se taj predlog odnosio.

Uprkos tome, istoričar Stanislav Sretenović ocenio je da je Makronov predlog “odvažan, ali u isto vreme i opasan”.

“Makronov stav je opasan jer može da izazove velike nesuglasice unutar EU. Međutim, i odvažan je jer dolazi u trenutku kada se EU i cela Evropa nalaze pred teškom, možda i najtežom krizom od Drugog svetskog rata izazvanom ratom u Ukrajini. Francuski predsednik je ovim stavom hteo da pokaže kako želi da podstakne Evropljane da se uhvate u koštac sa problemima i da traže rešenja”, rekao je Sretenović.

Za Timotija Lesa sa Kembridža, Makronov predlog je ponavljanje “francuske vizije koja već dugo traje, o tome kako bi Evropa trebalo da bude organizovana”.

“Smatraju da bi Evropa trebalo da se sastoji od srži EU koju čine bogate zemlje zapadne Evrope, koje su visoko integrisane pod francusko i nemačko vođstvo, a da ih okružuje prsten prijateljskih država koje su ‘pod kapom’ EU, ali nisu deo nje”, rekao je Les.

On dodaje i da postoji više razloga zašto je Makron izabrao baš ovaj trenutak da predloži evropsku političku zajednicu – obnovio je mandat na mestu francuskog predsednika, Francuska predsedava Savetom EU, a tu je i pitanje šta raditi sa Ukrajinom, koja mora da bude vezana za Zapad kada se završi rat, ali je istovremeno i preveliki teret kako bi bila članica EU.
Reforma institucija – promena načina glasanja?

Les je ocenio da će Makron “teško realizovati ovu ideju jer joj se protive druge evropske zemlje, uključujući nordijske države koje ne žele da budu deo federalne Evrope, i centralne Evropljane koji bi bili ‘izbačeni’ u ovaj spoljni krug, a svi oni imaju pravo veta”.

“Međutim, kao velika zemlja sa sopstvenim pravom veta, Francuska može nastaviti da blokira proces proširenja EU, baš kao i za vreme prethodnog Makronovog mandata”, rekao je Les.

Jedan od važnih delova Makronovog predloga za evropsku političku zajednicu, upravo se odnosi i na reformu institucija, ukazuju sagovornici.

“Jedan od aspekata ove ideje se odnosi upravo na reforme institucija. Makron je predložio da se promeni način glasanja unutar EU i da se napusti konsenzus, koji omogućava jednoj članici da blokira neke odluke. Makron predlaže da se ide na kvalifikovanu većinu, i da se na taj način dođe do dinamike unutar same EU”, rekao je Sretenović.

Međak je ukazao na to da je predlog Makrona za uključenje nekih zemalja u evropsku političku zajednicu “samo deo celokupnog paketa reformi”, da se jedan od predloga odnosi upravo i na glasanje kvalifikovanom većinom u pitanjima spoljnih poslova EU.

“Ali, o tome mora onda razgovarati i kada je u pitanju proširenje”, zaključio je Međak.

Izvor: Euronjuz