VIJESTI

ITALIJANSKI GENERAL: Plašim se novih tenzija na Kosovu, Srbi imaju pravo da žive tamo gde su im koreni (VIDEO)

Penzionisani italijanski brigadni general Rafaele Jubini ocenjuje u intervjuu za Kosovo onlajn da je svet u 2024. suočen sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima koji prate i prostor Kosova. On poručuje da su ga Srbi impresionirali upornošću sa kojom čuvaju svoju tradiciju i svoje bogomolje, a da Italija ima moralnu dužnost da učini sve što je u njenoj moći da razveže političke čvorove koji sprečavaju poštenu diskusiju između Beograda i Prištine.

General Jubini je 2003. godine bio komandant jedne od najelitnijih italijanskih specijalnih jedinica – 183. padobranskog puka “Nembo” u sastavu italijanskog kontigenta multinacionalnih snaga Kfor. Taktički naziv ove jedinice na Kosovu je bio “Operativna grupa Akvila”.

Zahvaljujući ovim snagama sprečen je egzodus Srba iz enklava, ali i zaštićena Pećka patrijaršija.

Zbog ovog herojskog čina, 2004. godine Sveti Sinod SPC odlikovao ih je Ordenom Svetog Save „Folgore birgadu“ koja je pripadala 183. puku NEMBO. To je bio prvi put da neka strana vojna jedinica dobije orden SPC.

General Judini se priseća tih godina, ali i analizira aktuelnu bezbednosnu situaciju, kako u regionu, tako i u svetu.

On 2024. godinu na globalnom niovu ocenjuje kao godinom izbora i sukoba.

“Ovu, 2024. godinu u suštini će karakterisati politički izbori koji će se održati širom sveta. U stvari, više od polovine svetske populacije biće pozvano na birališta. Pored evropskih izbora – koji će sazvati oko 400 miliona birača – glasaće se i u nekim od najmnogoljudnijih zemalja sveta kao što su Brazil, Indija, Meksiko, Rusija i SAD. U 2024. bi se sadašnji sukobi mogli proširiti i eskalirati do sve opasnijeg nivoa, uključujući pomorski saobraćaj u Crvenom moru, gde se ovih dana dešavaju napadi Huta – saveznika Irana. Takođe, postoji realna opasnost od produžetka sukoba, na regionalnom nivou, zbog Hezbolahovih akcija protiv Izraela iz južnog dela Libana. Međutim, takođe se mora reći da je ovo područje dugo bilo podložno trenucima ozbiljne krize. Na Dalekom istoku na izbore će izaći i ostrvo Tajvan, koje je pod pritiskom Kine i gde su rizici od sukoba gotovo trajni. I na afričkom kontinentu postoje sukobi koji će sigurno trajati i možda se intenzivirati 2024. godine. Kao što vidite, situacija sa kojom se suočavamo ne vodi baš optimističnim prognozama”.

Da li je svet bliži još jednom velikom ratu. Vidite li mir?

Mislim da svet nije blizu još jednog sukoba – Trećeg svetskog rata – i verujem da moramo da budemo optimisti u vezi sa tim. Ne delim stav onih koji zbir ratova koji su trenutno u toku smatraju svetskim ratom niskog intenziteta. Snažno verujem u sposobnost velikih sila kao što su Sjedinjene Države, Ruska Federacija i Kina da održe ova „trenja“ pod razumnim uslovima.

Šta mislite da su najveći bezbednosni izazovi na Kosovu 2024?

Što se tiče bezbednosti na Kosovu, verujem da su najveći rizici vezani za političko otvrdnjavanje na obe strane. Nažalost, u severnom delu i dalje postoje jake tenzije koje će, nadamo se, biti ublažene 2024. godine. Moramo priznati da tenzije između srpske i albanske zajednice na Kosovu mogu buknuti bez upozorenja i prerasti u ozbiljne nemire. U teorijskom smislu, bezbednost bi trebalo da obezbedi Kosovska policija, Euleks – civilno i krivično pravosuđe, i multinacionalni vojni kontingent Kfor. U praktičnom smislu, veoma je teško dovoljno unapred predvideti lokacije i karakteristike protesta i nereda.

General Ulutaš, komandant Kfora, nedavno je opisao bezbednosnu situaciju na Kosovu kao „mirniju, ali i dalje krhku”. Šta za vas kao vojnika znači izraz „krhka situacija“?

Rekao bih da je reč krhka prilično dobra da opiše situaciju koja je trenutno relativno stabilna, ali koja bi mogla da se degeneriše za nekoliko sati. Izraz “krhko” nije vojni termin, ali komandant Kfora je pronašao reč koja opisuje situaciju u nesigurnoj ravnoteži i uvek u opasnosti od sloma. Međutim, postoje znaci dobre volje od strane Srbije koja je nedavno dozvolila da vozila sa kosovskim tablicama saobraćaju na svojoj teritoriji. Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će usvojiti istu meru za automobile sa srpskim tablicama koji ulaze na Kosovo. Naravno, situacija je i dalje veoma složena i postizanje uslova koji zadovoljavaju sve strane je, po mom mišljenju, još daleko.

Zbog pogoršanja situacije, Kfor i Nato su povećali broj trupa, posebno na severu. Mogu li Srbi sada da se osećaju bezbedno?

Kao što sam već rekao, situacija je prilično komplikovana. Nadamo se da će raspoređivanje trupa biti odvraćanje od izbijanja nemira. Vidljivo prisustvo vojnika Kfor trebalo bi da odvrati od provokacije i akta nasilja nad srpskom manjinom.

Kako ocenjujete položaj srpske zajednice na Kosovu?

Verujem da su Srbi na Kosovu u veoma teškom trenutku. Oni sigurno imaju pravo da žive tamo gde su njihova tradicija i njihovi koreni. Kada je narod primoran da napusti svoju zemlju zbog uslova koji onemogućavaju život, to je uvek tragedija. Sa racionalne tačke gledišta, bilo bi neophodno izbegavati iseljavanje kako se ne bi dodatno osiromašio broj stanovnika, ali, pored potrebe da žive u mirnijoj atmosferi, porodice treba da imaju ekonomske i socijalne perspektive. Deci su potrebne škole i budućnost prilika za posao.

Vratimo se na vaše vojno angažovanje na Kosovu. 2003. godine bili ste komandant italijanskog kontingenta Kfora na Kosovu. Šta je tada bio najveći izazov za vas i vaše vojnike?

Bio sam na Kosovu 2003. godine sa svojom jedinicom, u PIK-u. Odmah su me zapanjile prirodne lepote regiona i bogatstvo crkava i spomenika. Gledajući drevna zdanja, osećao se dah istorije i duboka religioznost srpskog naroda. Odmah sam osetio dužnost i odgovornost da zaštitim ta mesta od svake pretnje. Nažalost, na Kosovu ne razumeju svi da je istorijsko-versko nasleđe kulturno bogatstvo koje prevazilazi političku ili versku pripadnost. U to vreme, Kfor se takođe suočio sa kriminalom niskog do srednjeg intenziteta koji je bio široko rasprostranjen u zemlji. Nadam se da je danas ta faza prestala.

Šta je na vas lično ostavilo najjači utisak u to vreme?

Pre nego što odgovorim na ovo pitanje, želeo bih da kažem da sam bio na Kosovu 2000, 2001, 2002. i 2003. godine u misijama pod komandom Kfora. Morao sa da stupam u kontakt sa lokalnim stanovništvom i svi su bili veoma prijateljski i pošteni prema meni. Srbi su me posebno impresionirali upornošću sa kojom čuvaju svoju tradiciju i svoje bogomolje. Imao sam veliku čast da upoznam pravoslavnog episkopa Jovana Ćulibrka, koji je u to vreme bio monah. Često je posećivao Pećku Patrijaršiju i ja sam se redovno sastajao sa njim. Od njega sam saznao mnoge stvari o istoriji Patrijaršije i njenom značaju kao verskog simbola srpskog naroda.

Nedavno, kada je pomeren spomenik srpskim ratnicima u Prištini, rekli ste da ga treba vratiti kako bi „duše ratnika našle mir“. To je učinjeno nakon pritiska javnosti. Koliko je važno upoznati istoriju jednog naroda i zemlje pre donošenja ovakvih odluka?

Poznavanje porekla i istorije jednog naroda je od suštinskog značaja ako želite da vladate sa ravnotežom i poštovanjem prema duši tog naroda. Politički i verski ekstremizam moraju biti izostavljeni iz delovanja vlade, koja mora uzeti u obzir sve različite osetljivosti. Kao vojnik, takođe želim da istaknem da je poštovanje prema vojnicima koji su poginuli braneći svoju zemlju osnova svih ljudskih civilizacija. Pomeranje jednostavne ploče može izgledati kao gest od malog značaja za one koji ne dele ove vrednosti. Ali od velike je političke važnosti ako je akcija usmerena protiv onih koji se smatraju neprijateljima, čak i ako su već zakopani pod zemljom.

Izvor: Kosovo onlajn